Почеци црквене организације СПЦ у Немачкој везују се за Други светски рат када је не мали број Срба, а међу њима и око педесетак свештеника, ђакона и монаха, укључујући и патријарха Гаврила Дожића и светог Николаја охридског и жичког (Велимировић) одведено у заробљеништво. Прве црквене општине настају након рата када је део свештенства и народа остао у Немачкој. Економски разлози и отварање граница у Југославији допринели су од шездесетих година 20. века једном већем таласу српског православног исељеништва у Немачку.

Данашња епархија диселдорфска и немачка наследница је епархије западноевропске и аустралијске, основане 1969. год., која је обухватала све црквене општине и парохије у Западној Европи, Аустралији и Новом Зеланду. За њеног првог епископа изабран је тадашњи епископ моравички Лаврентије (Трифуновић), а за седиште главни град Велике Британије, Лондон.

Након три године, 1972. год., седиште се из Лондона премешта у Диселдорф у тадашњој Западној Немачкој, а годину дана касније, на јунском заседању 1973. год., Свети архијерејски сабор СПЦ издвојио је Аустралију и Нови Зеланд у засебну епархију чиме је настала западноевропска епархија. Од 1979. год. седиште је премештено у Химелстир код Хановера где су за те потребе купљена два објекта и црква.

Епископ Лаврентије је 1989. год. од стране Светог архијерејског сабора СПЦ изабран за епископа шабачко-ваљевске епархије, али је остао администратор западноевропске епархије.Усвајајући његов предлог Свети архијерејски сабор СПЦ је крајем 1990. год. извршио поделу ове епархије оснивајући средњеевропску, у чији су састав ушле црквене општине и парохије на територији Немачке, Аустрије, Швајцарске, Италије и Шпаније, и британско-скандинавску епархију. За првог епископа средњеевропске епархије изабран је 1991. год. Константин (Ђокић).

Три године касније из састава средњеевропске епархије издвојена је Шпанија и припојена новооснованој епархији западноевропској, док је Италија припојена загребачко-љубљанској митрополији. Крајем 2011. год. епархија средњеевропска подељена је на епархију за Немачку и епархију за Аустрију, Швајцарску и Италију. Након пензионисања епископа Константина 2012. год. привремено је епархијом за Немачку управљао патријарх српски Иринеј. На мајском заседању Светог архијерејског сабора СПЦ 2014. год. за новог епископа, првог епископа епархије за Немачку, изабран је архимандрит Сергије (Карановић).

Епископ Сергије преместио је седиште епархије у Франкфурт чиме је она преименована у епархију франкфуртску и немачку. Након што је епископ Сергије изабран за епископа бихаћко-петровачког 2017. год. епархијом је привремено управљао епископ аустријски Андреј (Ћилерџић).

На мајском заседању Светог архијерејског сабора 2018. год. за новог епископа изабран је дотадашњи епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије. Седиште епархије враћено је у Диселдорф, где је на самом почетку било, а назив епархије преименован у диселдорфска и немачка.

Епархија тренутно има 4 архијерејска намесништва са 30 црквених општина које опслужује _____ свештеник. Такође постоје1 манастир, 1 скит и 1 испосница.